Vozila GSP, mesta gde putnici tuku mentalno obolele u po’ bela dana
Odlazak po prasetinu za našu sutrašnju krsnu slavu je trebalo da bude rutinska stvar: nečim do Slavije, od Slavije menjati prevoz do Kumodraške, posle se vratiti do Slavije, uzeti dvojku, pa kući. Do poslednjeg koraka, tako je i bilo. A onda je ovaj dan postao poprilično neprijatan.
Stigavši negde ispred McDonald's restorana, videla sam dvojku na stanici. Nas dvoje koji smo pristizali iz pravca Deligradske pokazali smo vozaču da sačeka. No, on je u jednom trenutku i sam izašao iz vozila. Ne shvatajući šta se dešava, ušla sam unutra, da bih odmah potom izašla, jer se neko derao: "Napolje, napolje!" Istovremeno, iza dvojke je bilo nekoliko duplih tramvaja, delovalo je da niko ne zna šta se dešava, a vozilo nije bilo pokvareno. Isprva mi se učinilo da se neko tuče, ali onda sam shvatila da je desetak putnika i dalje u vozilu.
Ponovo ušavši unutra, videla sam ono čemu su putnici sa svojih sedišta očigledno prisustvovalo već izvesno vreme.
Momak od tridesetak godina, sa kapuljačom na glavi, udarao je, tukao i vukao starijeg i prljavog čoveka u zelenom džemperu. U jednom trenutku, odupreo se o rukodržače i obema nogama šutnuo onog nesrećnika u stomak. Čovek je par puta bio na zemlji, a kad god bi se pridigao, momak bi ga terao napolje, da bi ovaj na to samo puštao neke neodređene vokalizacije, piskutavim glasom...nešto poput "maaaa...daaaa...aaaa..."
Isprva mi nije bilo jasno da li je čovek u zelenom džemperu nekoga tukao jer je ovaj napao drugog putnika; no ubrzo je sve počelo da liči na iživljavanje nad nekim ko je nemoćan da se brani. Posle još par pogleda u tom pravcu, bilo je sigurno da momak koji ovde deli pravdu nije ni policajac u civilu, ni zaposleni u GSP. No, takođe je bilo jasno da dva druga momka koja su sedela nešto dalje i vozač koji se u međuvremenu vratio u vozilo - to jesu. Niko nije reagovao.
Konačno izbacivši očigledno mentalno obolelu osobu napolje, momak sa kapuljačom rekao je: "Možeš da kreneš, majstore!"
I majstor je krenuo. I dalje mi nije bilo jasno šta se dogodilo, a devojke pored mene su komentarisale kako ovo nije u redu. Tada nam se nepoznati približio i krenuo da se prepire sa jednom od njih, pošto je prethodno pokazao srednji prst kondukterima i rekao da će "k**ac platiti kartu". Devojka je rekla da nije njegovo da tuče drugog putnika, na šta je ovaj ispsovao sve prisutne, jer je čovek u zelenom džemperu duvao lepak u kesi, a mi to nismo primetili. Jedini preostali muškarac ga je pitao zašto se umešao, ovaj je odgovorio da bi u tramvaj pre ili kasnije ušlo neko dete. Onda je rekao da "ovakve stalno viđa" i da je "širokih shvatanja, često popije i onda sedi nepomičan u prevozu, ali se ne drogira pred drugima". Dakle, u tom grmu leži zec? Baš lepo, nema šta.
A zaposleni? Niko nije upotrebio ono novo dugme oko koga se pre mesec-dva digla dževa. Niko nije zvao policiju. Prebijeni nesrećnik je ostao na stanici na Slaviji, a vajni alfa mužjak i zaštitnik omladine od opakih narkomana je izašao kod Pravnog fakulteta, pošto nas je sve još jednom iskritikovao što nismo valjda započeli kolektivno linčovanje. Kondukteri su zaključili da rade "tek od dva" i nastavili su da pričaju štaimabrategdesibrateevomebrate žargonom. One dve devojke su, kao i ja, izašle kod Vukovog spomenika, žalivši se jedna drugoj na sopstveno iskustvo i kako su im se noge, je l' te, oduzele. Iju, strašno, sestro slatka, strašno.
Onaj samoproklamovani osvetnik sa kapuljačom tako možda bije koga god stigne.
Na kraju krajeva, hteo je da bije i ostale.
source: http://blog.iva-is.me/2014/01/30/gsp-mesto-gde-putnici-tuku-mentalno-obolele-u-po-bela-dana/
Stigavši negde ispred McDonald's restorana, videla sam dvojku na stanici. Nas dvoje koji smo pristizali iz pravca Deligradske pokazali smo vozaču da sačeka. No, on je u jednom trenutku i sam izašao iz vozila. Ne shvatajući šta se dešava, ušla sam unutra, da bih odmah potom izašla, jer se neko derao: "Napolje, napolje!" Istovremeno, iza dvojke je bilo nekoliko duplih tramvaja, delovalo je da niko ne zna šta se dešava, a vozilo nije bilo pokvareno. Isprva mi se učinilo da se neko tuče, ali onda sam shvatila da je desetak putnika i dalje u vozilu.
Ponovo ušavši unutra, videla sam ono čemu su putnici sa svojih sedišta očigledno prisustvovalo već izvesno vreme.
Momak od tridesetak godina, sa kapuljačom na glavi, udarao je, tukao i vukao starijeg i prljavog čoveka u zelenom džemperu. U jednom trenutku, odupreo se o rukodržače i obema nogama šutnuo onog nesrećnika u stomak. Čovek je par puta bio na zemlji, a kad god bi se pridigao, momak bi ga terao napolje, da bi ovaj na to samo puštao neke neodređene vokalizacije, piskutavim glasom...nešto poput "maaaa...daaaa...aaaa..."
Isprva mi nije bilo jasno da li je čovek u zelenom džemperu nekoga tukao jer je ovaj napao drugog putnika; no ubrzo je sve počelo da liči na iživljavanje nad nekim ko je nemoćan da se brani. Posle još par pogleda u tom pravcu, bilo je sigurno da momak koji ovde deli pravdu nije ni policajac u civilu, ni zaposleni u GSP. No, takođe je bilo jasno da dva druga momka koja su sedela nešto dalje i vozač koji se u međuvremenu vratio u vozilo - to jesu. Niko nije reagovao.
Konačno izbacivši očigledno mentalno obolelu osobu napolje, momak sa kapuljačom rekao je: "Možeš da kreneš, majstore!"
I majstor je krenuo. I dalje mi nije bilo jasno šta se dogodilo, a devojke pored mene su komentarisale kako ovo nije u redu. Tada nam se nepoznati približio i krenuo da se prepire sa jednom od njih, pošto je prethodno pokazao srednji prst kondukterima i rekao da će "k**ac platiti kartu". Devojka je rekla da nije njegovo da tuče drugog putnika, na šta je ovaj ispsovao sve prisutne, jer je čovek u zelenom džemperu duvao lepak u kesi, a mi to nismo primetili. Jedini preostali muškarac ga je pitao zašto se umešao, ovaj je odgovorio da bi u tramvaj pre ili kasnije ušlo neko dete. Onda je rekao da "ovakve stalno viđa" i da je "širokih shvatanja, često popije i onda sedi nepomičan u prevozu, ali se ne drogira pred drugima". Dakle, u tom grmu leži zec? Baš lepo, nema šta.
A zaposleni? Niko nije upotrebio ono novo dugme oko koga se pre mesec-dva digla dževa. Niko nije zvao policiju. Prebijeni nesrećnik je ostao na stanici na Slaviji, a vajni alfa mužjak i zaštitnik omladine od opakih narkomana je izašao kod Pravnog fakulteta, pošto nas je sve još jednom iskritikovao što nismo valjda započeli kolektivno linčovanje. Kondukteri su zaključili da rade "tek od dva" i nastavili su da pričaju štaimabrategdesibrateevomebrate žargonom. One dve devojke su, kao i ja, izašle kod Vukovog spomenika, žalivši se jedna drugoj na sopstveno iskustvo i kako su im se noge, je l' te, oduzele. Iju, strašno, sestro slatka, strašno.
Onaj samoproklamovani osvetnik sa kapuljačom tako možda bije koga god stigne.
Na kraju krajeva, hteo je da bije i ostale.
source: http://blog.iva-is.me/2014/01/30/gsp-mesto-gde-putnici-tuku-mentalno-obolele-u-po-bela-dana/
Нема коментара:
Постави коментар