APSURDIJA

Апсурдија. Земља на брдовитом полуострву где су сви исти и сви различити. Место где време стоји или се непрекидно понавља, тешко је рећи.

Република Апсурдија је јуче, 29. новембра, прославила рођендан који је избрисан из књиге рођених. Није баш јасно колико грађана Апсурдија има, не зна се где јој је граница, а и пописивачи су бирани по страначкој припадности па су можда пописали само своје симпатизере. Држава функционише по квотама, важно је да поседујете бар неку одлику која је мањинска, а повлашћена, то је пут напретка. Ако сте жртва судбине па вас оптерећују само већинске одлике, покушајте да промените барем неку од њих. Довољно је само да се декларишете и наставите по старом, ништа страшно.
Најчешћи савет који ћете чути у Апсурдији јесте да се одселите одатле што пре. Најбоље би било да почнете да се пакујете још док саветодавац није завршио свој тмурни панегирик, тако ћете бити први у реду за визу.
Апсурдија је административно подељена на ужу, северну и конфисковану јужну Апсурдију. Северни Апсурдијци су знатно напреднији од осталих јер су ближе оној дивној земљи и свом најстаријем партнеру. Северњаци су векове провели у чврстом загрљају тих својих пријатеља и због тога су они локомотива развоја Апсурдије и чине њен посебан део који се никада не може укинути.
Једино што су моји саговорници хтели да ми кажу о Јужној Апсурдији јесте да је она изгубљена одавно и да о томе не треба расправљати већ се треба окренути ка будућности. Када сам их даље упитао о тој теми, сваки од њих је почео да ми прича о „нашој деци“ и како због те деце не можемо да расправљамо о прошлости.
Нико не воли престоницу Апсурдије, али скоро сви у њој живе. Она је величанствена, са толико културних садржаја да човеку просто застане дах. Лично сам посетио најпрогресивнији театар где су глумци ружили заставу Апсурдије, на опште одушевљене свих присутних Апсурдијаца. Такав спектакл заиста нигде другде не можете видети! Блиставе плаве заставе са звездицама просто плене поглед сваког пролазника, иако својим пролећним дезеном руше концепцију ђака који пишу састав на тему „Јесен у мом крају“.
Апсурдија је сиромашна земља у којој мали број богатих окреће сиромашне једне против других, тако да је завист свеприсутна. Када бисте просечног Апсурдијца запитали шта би му причинило веће задовољство, да му буде ухапшен први комшија, или да му се запосли прво дете, био би у великој недоумици. Новине које излазе широм Апсурдије су јако шарене и красе их обнажени делови тела разних уметница и уметника, који на тај начин излажу своја ремек дела. Апсурдијци који не пате од високог притиска понекад читају и политички део у коме се углавном налазе слике оних који ће бити ухапшени или које воде у притвор са џаком на глави. Није тешко објаснити овај феномен. Наиме сваки четврти човек у Апсурдији је незапослен, док је међу младим то сваки други. Једини начин да дођете до запослења јесте да се надате да ће бити ухапшена баш особа из ваше струке, у којем случају јуришате на то место као да пробијате Солунски фронт. Ако сте заиста проактивни можете узети судбину у своје руке и сами скупити доказни материјал против особе чије радно место вам се нарочито допада.

Отворен конкурс за радно место

 
Апсурдијци воле да дискутују о политици готово једнако колико о времену и разноразним хроничним болестима. На спољнополитичком плану, судећи по медијима, Апсурдија се налази у попришту борбе добра и зла, спасења и уништења. Географски гледано, све што долази са оне стране где Сунце залази је пожељно, док са супротне стране света долази само чемер и јад. Већина грађана ће вам рећи да се Апсурдија нажалост налази на тој озлоглашеној половини континента, али да постоје реалне могућности да их задеси један повећи тектонски поремећај који би ову јадну земљу просто катапултирао у само средиште раја.
Ових дана читав континент се тресе од страшног бата цокула џина са истока, па су многи апсурдијски медији на својим насловним странама препоручили грађанима да затворе све прозоре који гледају на ту страну и где год је то могуће окрену леђа грозном завојевачу који само жели да се дочепа њиховог суверенитета. Најразвијенија земља рајског дела континента обећала је Апсурдији да ће удвостручити војно и административно присуство на свим деловима њене територије, како би је заштитила од сваке источне непогоде. Апсурдија и та дивна држава су стари и најближи партнери. Јасан опис тог односа дао ми је неименовани грађанин X, који ми је сликовито објаснио да дефиниција старог партнера гласи: Свака она земља која је са Апсурдијом ратовала два или више пута. Уосталом, по извештајима невладиних организација, али и изјавама већине политичких функционера, Апсурдијци су назадан народ, искривљене свести, који мора да има благонаклоног учитеља који ће их извести на цветни пут демократије. То је једини разлог зашто та најнапреднија држава континента доноси многе одлуке уместо саме Апсурдије.

Оружјем до мира, војни савез пацифиста

На остатку континента тренутно је 2013. година, док је у Апсурдији календар промењен па је тренутно 13 година демократије, толеранције и свеопштег благостања. Тај корак је предузет јер су Апсурдијци живели у прошлости, сећали су се својих страдалих сународника, придржавали се традиционалних обичаја и нису желели да се суоче са чињеницом да су они једини реметилачки фактор на читавом континенту. Пошто је Апсурдија у прошлости започела два светска рата и сваки полуострвски, све земље света ујединиле су се и срушиле њено зло царство. Данас је Апсурдија идејно напредна земља пуна кафића, билборда, ресторана брзе хране и кладионица, где се воде умни разговори, а жене су толико узнапредовале да једна другу ословљавају са брате.
Мом боравку се ближи крај, док ме таксиста вози ка Аеродрому филантропије и континенталног братства. Тешка срца улазим у новоофарбани авион Ер Апсурдије где ме чекају насмејана лица времешног особља. Збогом Апсурдијо немој плакати за мном!

Autor:

Александар Ђокић је рођен 26. фебруара 1988. године у Београду. Дипломирао је на Факултету политичких наука 2011 године. Завршио је мастер студије на ФПН 2012. године са тезом „Историјат парламентаризма у Србији”. Тренутно је студент докторских студија политикологије на ФПН. Бави се политичком теоријом и националном историјом.
izvor: http://akademskikrug.rs/pismo-iz-apsurdije/