Menjam premijera – Ivicacare
Dear leader, dragi vođo,
Hajde da spojimo sudove i da poravnamo pritisak .
Hajde da ukinemo društveno-ekonomski sistem koji se zasniva na krvopiću jer je na izdisaju.
Hajde da ukinemo razliku između reklama i stvarnog života.
Prateći svetske i domaće trendove došla sam na ideju po ugledu na sistem ” Obamacare” i emisiju MENJAM ŽENU da zamenim premijera i da mu ponudim da se menjamo na nedelju dana sa životima, iako nismo istog pola , tim veći izazov.
Pozivam premijera da dođe i živi moj život nedelju dana a ja njegov.
Dozvoljeno poneti samo kofer stvari, kao za putovanje iako nije u pitanju provod.
Otvoriti konkurs za TV-kuću koja bi snimala kako se odvija projekat.
- Ja sam apsurdija@mail.com za kontakte , predloge i komentare - i za početak iz bezbednosnih razloga.
Inače imam ime i prezime, JMBG i ostale brojeve i isprave kao državljanka RS
Pozivam Ivicu Dačića da bude ja i dođe i živi u mom iznajmljenom stanu na jednom beogradskom brdu koji mesečno iznajmljujem za 200 eura i plaćam dodatne troškove do 150 eura preko zime kad je grejanje, i trošim dnevno prosečno 500 do 1000 dinara za hranu i kozmetiku.
Na crno se bavim SPOLJNOM TRGOVINOM. Nemam stalni posao koji bi pokrivao te troškove. Moj CV je skoro prazan jer sam veći deo radila na crno. Po obrazovanju sam pravnik i imam diplomu više škole Pravnog fakulteta u Nišu. Trenutno preživljavam prodajući čaj, koji sam letos brala na planini u rodnom kraju, na Vidikovačkoj pijaci, NAPOLJU PO ZIMI , koliko mogu da izdržim dok se ne srmznem do kostiju, plaćajući dnevno zakup tezge ( ako ima slobodne) 350 dinara, 144 dinara gradski prevoz da dođem do pijace i doručak 50 dinara.
Dok tako stojim na zaleđenom betonu čekajući da neko od penzionera vidi da prodajem čaj, razgledam okolo i čudim se kako to da ta pijaca koja ima 600 tezgi i spašava od gladi veći broj ljudi koji tamo rade i njihove porodice i dalje nema krov ni osnovne uslove za opstanak ljudskog bića na tom mestu, veći deo godine. Sve tezge su zakupljene na mesečnom nivou i iznajmljuju se na dnevnom nivou u podzakup ljudima koji stvarno rade na njima. Kad se naplaćeni iznosi grubo preračunaju na godišnjem nivou dobije se suma od proizvoljno milion i šesto hiljadaeura, 1600 000 eura. Pijaca postoji dvadesetak godina a toliko postoji i priča da se pijaca stavi pod krov, bar, ako ne i da se instalira grejanje ili klima i tako zaštite ljudi koji tamo ostavljaju zdravlje po zimi i vrućini – snabdevajući hranom taj deo grada. Ili bilo koji deo grada, jer je na svim pijacama stanje isto. Da bi bila saobrazna zakonskoj odredbi o trgovini poljoprivrednim proizvodima mora da se obavlja na otvorenom !!! Kao da je malo što se mukotrpna proizvodnja obavlja na otvorenom i što je profit najminimalniji i što posrednici i razni globeri uzimaju najveći deo kolača od prodaje voća i povrća . Dok tako stojim , od dugoga dana padne mi na pamet da se bavim aspektima makroekonomije i NEBO-I-ZEMLJA razlikama koje postoje kod ljudi koji tuda prolaze ili cupkaju u raznim ulogama. U tim uslovima je nastao moj prvi projekat “Pijace pod krov !”
Premijer bi mogao na mom “radnom mestu” ako ga obezbedi za taj dan da proda čajeva za hiljadu dinara dok se ne smrzne ili ne izgubi nadu da će išta prodati i da napravi plan šta će od tog novca da kupi za “kuću” . Postoji verovatnoća da bi imao veće prihode zbog popularnosti svog lika i dela u narodu, ali tim bolje. Treba da rasporedi i plati godišnju školarinu za ćerku studenta prosperitetnih nauka. Što je u proseku 100 eura mesečno ( 1000 za godinu ) , pomenutu stanarinu i troškove 300 eura i hranu skromnih 200 eura.
Čizme, jakne, nova garderoba, frizer, kozmetičar, aerobik, izlasci, zimovanja i letovanja , vožnja kola , su samo lepe uspomene i skinute su odavno sa liste mesečnih troškova . Kada se setimo tih pojmova, pogledamo reklame ili slike na fesj buku , ako je neko to još uvek u stanju da priušti sebi ovih dana u ovoj zemlji i prođe nas želja i volja i osetimo duboku zahvalnost što smo žive i zdrave i što nismo na ulici . Koliko će to zdravlje još da nas služi to niko ne zna, jer nam knjižice nisu overene. Mi tako guramo dan za danom, ja i moja mlađa ćerka i ne znamo dokle ćemo izdržati jer smo već ušle u minus, tj u dug.
Starija ćerka je u jednom zimskom turističkom centru gde ima ugovor na četiri meseca, i gde su joj tražili da potpiše izjavu da će sigurno ostati tamo da radi do kraja sezone , da neće otići pre vremena . Za platu od 110 dinara po satu. Treba da bude srećna, presrećna i zadovoljna što ima gde da radi, ( jer uvek ima ko hoće da radi i ko ima vezu da nađe gde će da radi ) i da ne razmišlja o perspektivi i planovima iako ima priliku da vidi kako treba da se živi – posmatrajući goste hotela u kome ona nikad neće imati prilike da odsedne kao gost.
Kad se premijer sa mog radnog mesta bude vratio kući , sačekaće ga panika oko neplaćenih računa za boravak u tuđem stanu sa prastarim nameštajem i odatle treba da se prikači na slobodnu wirelles komšijsku mrežu i pokuša da nađe posao u gradu u kome nikoga ne poznaje i gde svi traže da se obeća duša kompaniji u kojoj se radi i po 12 sati za nadnicu od 110 dinara po satu bez grejanja i bez ikakvog potpisanog papira, na crno , jer – kapije su “tamo” – a to nije socijalna ustanova i ko ne može da izdrži može slobodno da izađe kroz njih, jer ima ko hoće da radi . Da nađe posao od koga će moći da živi mesec dana plati redovne i vanredne troškove i bude u stanju da se smeje sa svojom decom, odvede ih na ručak u kafanu i na neku izložbu u galeriju u gradu i tako neke epske zanimacije koje inače postoje u reklamama …
Ne treba da padne u depresiju kad ga ne nađe i ne treba da razmišlja da se iseli u neku drugu državu jer ga tamo ne bi ni primili i eventalno bi mogao da bude konobar, ili baštovan ,ako ima puno sreće i da se utopi u kliše gastarbajterskih priča i iseljenika , odliv mozgova i ostalih sindroma od kojih pate nesrećnici rođeni u ovoj zemlji posle drugog velikog rata.
A ja bih za to vreme od nedelju dana osnovala Ministarstvo i prateću službu ZA VEZU SA STVARNOŠĆU, dok mi ne stignu izveštaji o zaista bitnim stvarima u zemlji, zaposlila nezaposlene, skinula apstraktne i fantomske korisnike budžeta sa grbače malih preduzetnika, rešila kredite fonda za razvoj koji ne mogu da se naplate, jer su deljeni nestručnim ljudima bez ikakvog konsaltinga, a koje su iskoristili da plate svoje dugove. Ukinula zelenaške kamate i smanjila broj banaka i menjačnica u ovoj zemlji, ukinula monopole u javnim sektorima , smanjila broj mobilnih telefona i prihode mobilnih operatera jer nisu oni jedini koji treba da jedu leba u ovoj zemlji. Napravila piramidalni poreski sistem koji se ne bi zasnivao na “štednji” zatezanju tuđih kaiševa i otimačini nego na optimizaciji i pravilnom rasporedu poreskih obaveza prema finansijskoj snazi obveznika. Smanjila bi namete i takse koje građanin ove zemlje plaća na svakom koraku nepotrebno stalno nešto overava i dokazuje . Uvela bi centralizovani kompjuter za podatke iz matičnih knjiga za celu zemlju i za knjige o državljanstvu i katastar. Za zdravstvene kartone i druge vrste dosijea kao što su diplome i izdata uverenja koji su realno povezani . Ukinula bi građevinsku mafiju i ostale mafije koje posluju na ovoj teritoriji .
Ukinula bi nezaposlenost tako što bi uvela šestočasovno radno vreme , pet dana u nedelji. Od toga bi se četiri sata radilo za mesečne troškove koje ljudsko biće ima , dva sata bi se radilo za penziju , a ostatak po volji za dodatne potrebe preko osnovnih, koje bi se ticale zaboravljene kulture i fizičke aktivnosti građana, prevencije bolesti , podizanje standarda i obrazovanja građana, boljeg povezivanja cele teritorije države , ujednačenje privrednog razvoja i vađenje iz kome posle dvadeset godina anesteziranja ljudi na ovim prostorima. Socijalne razlike bi postojale u razmeri 1:2 , 1:3, 1:4 , do 1:5 . Preko tog odnosa socijalne razlike ne bi postojale. Bez ugrožavanja svojinskih prava, bez krvave otimačine kakvu su napravili partizani i bez otimačine po političkoj liniji kakvu gledamo od devedestih godina prošlog veka.
Dear leader , zar ne vidite da je svima omča oko vrata ???
Naravno da ne vidite iz svog zagrejanog kabineta, sa bankovnim računom koji vas drži u sigurnosti u periodu koji nadmašuje prosečni ljudski vek . Odatle ne možete da rešavate životna pitanja građana čiji ste premijer, pa sve i da imate najbolje namere jer vam nije hladno, niste gladni, i niste uplašeni za svoj život, niste se razboleli od te brige i otrovali jeftinom hranom koja je dostupna običnim građanima.
Na vašem mestu :
Povećala bih natalitet pružanjem povlastica majkama. Mogućnost da dve majke drže jedno radno mesto, ili tri čak … dok im deca ne pođu u školu , jer je to najveća i najvrednija investicija za celo društvo Rađanje i podizanje novih ljudi u zdravom okruženju. Za socijalizaciju u obdaništima bilo bi dovoljno 4 sata dnevno ili manje, ako majka drži trećinu radnog vremena.
Rekonstruisala bih poreski sistem i vratila dostojanstvo malom preduzetniku koji je nosilac privrednog opstanka i razvoja , vratila bih mu suverenitet nad njegovim parama i imovinom i uvela nove obaveze koje bi ga učvrstile u statusu hranioca porodice i države kao zajednice svih ljudi . Promenila bih odnos poreski obveznik – finansijski inspektor i propisala obavezu za inspektore da se klanjaju poreskom obvezniku od koga zavise umesto postojećeg tretmana kao neuhvaćenog prestupnika , a pritom inspektori rade to što svi znamo da rade… Dozvolila bih i njima da zadrže dostojanstvo i prestroje se u hodu.
Ukinula bi porez od 1/5 i uvela desetak za preduzetnike do određenog limita godišnjih prihoda koji ostvaruje najveći broj uspešnih preduzetnika i niko ne bi izbegavao da plati porez. A kad se posluje kako se već posluje pod pritiskom drakonskih kazni i inspektora koji idu u žetvu i kažnjavaju proizvoljno za kartončić sa cenom koji nije na svom mestu, za nedostatak nekog obaveštenja o radnom vremenu ili posude za kišobran .. u uslovima kad se preduztnici tretiraju kao prestupnici koji još nisu uhvaćeni koji treba da budu srećni ako ih inspektor nešto malo rebne , s tim što je “malo” fleksibilan pojam zavisno iz kog se ugla gleda… a jedva sastavljaju kraj s krajem i imaju fobije od fiskalnih kasa i inspekcija i poreske uprave … sve je to idelano za lov u mutnom gde veliki rade šta hoće zbog političkih veza, a mali nose sav teret poslovanja, proizvodnje i usluga …
Ukinula bi megalomanske predstave kao što su sajmovi zapošljavanja i ostale šarene laže koje nemaju uticaja na stvarnu sliku ili se drastično razlikuju od nje. Mladi nasmejani čovek koji traži posao sa bilborda i njegov stvarni dvojnik nemaju nikakve dodirne tačke , kao ni svetski trendovi i uslovi za zapošljavanje koji se ovde forsiraju.
Uvela bi limit u ostvarenim prihodima za preduzetnika da bi ostvario pravo da zapošljava radnika i minimalnu platu koja bi pokrivala osnovne i neke vanredne troškove da bi ljudi konačno mogli da odahnu.
Ne može, fizički se pokazalo, država da preko propisa svali odgovornost i rizik za poslovanje na apstraktno “TRŽIŠTE” a realno na male proizvođače i preduzetnike , nema više odakle … oni ne mogu da posluju jer nema gotovog novca kod ljudi , a obaveze su im prevelike .
Ekonomija je dehidrirana … nema novca , nema krvi .. nema cirkulacije.Nema proizvodnje i kad je ima umešaju se posrednici koji odnesu najveći deo kolača. Ljudi ne mogu da dohvate onog ko je zaista odgovoran za ovakvo stanje stvari i drže jedan drugog za gušu. Samo kod nas poljoprivrednik kome je rodila šljiva i malina – propadne ili je prospe u jarak u znak protesta.
Državni intervencionizam je omražen u svetu i ekonomskoj literaturi … ali kod nas je uzelo danak mnogo stvari … mnogo apstraktnih stvari .. kriza se opravdava nekim apastraktnim dugom države , a građane niko nije pitao da se to uzme niti obavestio gde su te pare upotrebljene, samo je objavljeno da smo dužni …
Nisu samo političke afere i rasprodaja socijalističke imovine na nameštenim tenderima osiromašili zemlju.
Građani su godinama nosili pare na Grčko primorje i izgradili ga.Odvajalo se za crnogorsko primorje kad je bio zemljotres, a i turisti su ostavili prilično novca tamo.Sada se pare nose Turcima i Arapima u Egipat i Tunis … Građani su predano nosili pare u Bugarsku i Mađarsku idući u šopinge za hranu i šverc garderobe.Sad se ide u Brčko po robu i u Istambul nam bratski .
Štednja !!! Mere štednje je neko iz vlade usmerio na velike plate…
i time je obezbeđen prosperitet u zemlji nemam reči.
A pare se rasipaju na bespotrebne i besmislene i totalno ponižavajuće REKLAME KOJE NAS BOMBARDUJU SA SVIH STRANA .
Oporezovati reklamiranje i ograničiiti .
RASKORAK IZMEĐU ŽIVOTA KOJI JE PRIKAZAN NA REKLAMAMA
I REALNOG ŽIVOTA JE PORAŽAVAJUĆI I PONIŽAVAJUĆI .
O grubom vređanju inteligencije i dostojanstva i privatnosti gledalaca .niko ne izveštava.. O uticaju reklamnog bloka koji se besomučno ponavlja , na mentalno zdravlje nema nikakvog istraživanja. Posebno je iritantno kada se u vreme izbora odjednom pojave neke pare, i gradovi se oblepe izbornim plakatima. Cela parada je čisto rasipanje para , bacanje … seća li se iko šta to znači ? Ne postoji nikakvo ograničenje za isticanje već otrcanih propagandnih slogana , prostora i objekata odakle se vrši grubo i besomučno atakovanje na glasača , koji je vremenom naučio da ne obraća pažnju na takve stvari . Raskorak između nasmejanih lica političara sa plakata i lica koja ispod njih prolaze je sramota za civilizaciju. Zato se valjda i postavljaju visoko, da ne bi klinci mogli da ih pocepaju i isprskaju farbom. Njihova stvarna vrednost pokaže se obično posle nekog vremena kad ih natopi kiša, kad ih pocepaju ili se odlepe i izblede na suncu i kad prođu izbori .
Trgovinu preko interneta uvesti u sistem i omogućiti trgovinu sa ostatkom sveta. Oporezovati taj vid kupovine a sredstva iskoristiti za finansiranje proizvodnje sličnih proizvoda kod nas, s tim da se prati statistika nabavke dobara koja ulaze u zemlju tim putem.
Školovanje – ukinuti iracionalne razlike besplatnog studiranja i samofinansiranja …jer se radi o našoj deci , a jedni su siročići a drugi povlašćeni . Na kraju će svi biti bez posla iako završe neki od fakulteta koji postojie i štancuju stručnjake da bi profesori imali radna mesta a ne prema potrbama države za određenim profilima.
Napraviti kvalitetna i korisna istraživanja u svim oblastima koje se tiču života građana u ovoj zemlji. Uskladiti zakonska rešenja i dograđivati ih prema praksi. Olakšati i ubrzati proces donošenja zakona. Smanjiti broj važećih zakona, izvrštiti sistematizaciju i bolju pokrivenost efikasnim zakonskim rešenjima od dosadašnih , prema oblastima.
Sve to u vreme kompjuterskih programa može da izvede običan programer, a timovi pravnika i ekonomista su nemoćni već decenijama da izvade zemlju iz krize kao da živimo na kamenu bez vode…
Zemlja ima potencijala za oživljavanje sela, za raseljavanje gradova i povratak na selo u manje zajednice koje bi funkcionisale u uslovima povezanosti i gde bi ljudi bili u mogućnosti da unaprede svoje živote , standarde i međuljudske odnose u duhu sabornosti , umesto da beže iz sela i žive u gradovima živote koji nemaju smisla .
Ukinula bih otimačine u obliku plaćanja mesta za parkiranje i službu paukova jer je sve to čista paranoja i otvorena pljačka koja nema nikakvog realnog osnova, jer se putevima novca u toj “privrednoj grani” nikako ne može ući u trag.
Liberalizovala bih trgovinu i podsticala manufakturnu proizvodnju u kućnim uslovima i organizovala posebna mesta za prodaju domaćih proizvoda u gradovima .
Veliku industriju ostavila bih državi da se zanima a ljudima izbor da li će da trče na na posao u Zastavu ili Satrid ili neku rafineriju i budu roboti koj idu na posao , gledaju televiziju i tamo žive svoje živote i spavaju i plaćaju račune.
Ne bi se učlanjivala i upinjala da me prime u Evropsku uniju jer istorijski gledano oduvek su nas ganjali i ne treba nam gazda tuđin ni za šta , pod milim Bogom. Iskoristila bih poslednji arheološki nalaz u Beogradu i poslala ga u sedište Evropske unije povodom neke svečanosti – bombu bih uvezala mašnom i na roze kartici bi napisala
- Pozdrav od terorista – .
Treba nam prostor da izvozimo naše poljoprivredne proizvode u uslovima zagađene hrane u svetu . Ukinula bih sprdanje sa šeicima i od njih napravila saradnike kakvi hoće da budu. Okrenuti se zemljama sa kojim ima šta da se razmenjuje umesto da budemo rasadnik za već školovane mlade ljude kojima nemilice dozvoljavamo da se iseljavaju iz svoje zemlje.
Carinama zaštititi naše proizvode ali pomoći proizvodnju i uvoz poluproizvoda. Zaštititi domaće potrošače .
Isterati Kineze iz zemlje ili im otežati poslovanje dodatnim oporezivanjem .
Zabraniti DEKRETOM uvoz i prodaju starih krpetina i dronjaka zvanih SECOND HEND .
Uvesti porez crkvama na trgovinu i usluge koje vrše. Porez na imovinu koju drže .
Propisati zakonsku obavezu za građane Srbije da pročitaju jednu knjigu mesečno . Da nauče svoju istoriju , da se pomire sa komšijama, da prestanu da zavide , da se okrenu zajedništvu i istinskim vrednostima pravoslavlja , a ne samo slavljenju slava i pradiranju… Da se sistematizuje i objavi prava istorija Srba i srpstva i korena Srpske civilizacije jer već ima dovoljno materijala za to . Da se dozvole alternativni školski programi i vrati praksa učenja uz rad za neke struke. Da se razvija zanatstvo i mali proizvodni pogoni . Da se postiče menjanje profesije i radnih mesta shodno novim mogućnostima i interesovanjima ljudi i novim tehnologijama.
Da se smanji proizvodnja magle , zapošljavanje na engleskom i proizvodnja afera koja je podelila državu na stotinak porodica koje mogu da žive i ostale koji treba da crknu.
Informisati pripadnike tih porodica da je sva ušteđevina građana opljačkana ili devalvirana, da su slamarice istresene i da je skoro svo zlato otkupljeno u novom uličnom biznisu koji podržava život od danas do sutra , što se inače ne koristi kao slogan u vreme izbora koji su nas uglavnom dovde i doveli a njih do tamo …
Sa lica građana nestalo je osmeha , još samo poneki inadžija se sarkastično ruga postojećem stanju u zemlji osorno upoređujući British museum sa našim Narodnim muzejom rugajući se fronclama srpske kulture … Ukinula bih sarkazam i podsmevanje dok se ne steknu bezbedni uslovi za iste zanimacije u lagodnim vremenima iako su nas održali na životu do sad, dosta je bilo … pljvanja po internetu u smešnoj zabludi da od tih zaludnih komentara ima neke vajde i da ima nekog uticaja na ono što se komentariše . Uvela bih zakonske najniže cene od pet hiljada dinara za primerak za senzacionalističke časopise koji ne podržavaju ništa korisno sem afera, skandala i crne hronike. Pa nek poklanjaju familiji da čita i smanje uludo trošenje papira ( ekologija, šume, zaštita životne sredine na mnogim nivoima … pa sve i jeste povezano … samo nema ko da vidi )
Organizovala bih sastanak za okruglim stolom gospodina u nemilosti, Miškovića i još desetak najbogatijih građana i dovela bih desetak radnika koji su proveli po nekoliko godina radeći a da nisu primali platu da razmene iskustva.
Da sednu jedni preko puta drugih i postave pitanja i predstave svoja iskustva i životne puteve. Da utvrdimo na koji način i kojom inteligencijom i sposobnošu su zgrnute tolike pare na jedno mesto i ZAŠTO ? Kolika je to crna rupa u tim ljudima koja je usisala sve do čega su mogli da se dograbe u ovoj zemlji ne razmišljajući da seku granu na kojoj sede. Pitala bi ih da objasne kako upotrebljavaju toliko novca za svoj jedan dan, koliko košta njihov jedan dan, koliko čega potroše i šta plate za to vreme , a onda bi dala reč grupi nesrećnika da iznesu svoje dnevne istorije.
Dovela bi ih da se pogledju oči u oči i razmisle još jednom da li sve to ima smisla i ako ga ima da objasne gde je?
Da li baš nikako ne može drugačije ? Kako bi to drugačije izgledalo kad bi se iskombinovala njihova iskustva.
Pozvala bi ljude koji su izneli pare odavde da se vrate . Amnestirala bi sva njihova nedela i malverzacije i dozvolila bi im da žive bez straha , ako pomognu da se napravi novi humaniji sistem u kome bi bilo mesta za sve i uslova za sve, u razumnim razlikama. Dafine i Jezde i ostale sledbenike.
Nije moguće da su baš svi zaboravili osnove principe čovečnosti i života u zajednici.
Govori se o strateškim projektima.
Strateški projekat je : spasiti ljude od sporog i mučnog umiranja.
Osmisliti život dvadesetogodišnjacima, zrelim ljudima , deci i starima, ali ne reklamama nego stvaranjem realnih izbora za zanimanja kojima će da se bave i kakav bi život mogao da im bude ako se odluče za opciju DA OSTANU OVDE. Otvoriti međunarodne konkurse za projekte na temu izlaska iz krize i plasirati ih Japancima, Islanđanima koji imaju šta da kažu i prenesu svoja iskustva. Ne treba da se izmisli vremeplov . Moguće je napraviti platformu kao za domaćinstvo. Počistiti kuću i dvorište, izbaciti staro i napraviti plan šta će novo da se pravi samo na detaljnijem i komplikovanijem nivou.
Popisati izvore prirodnih resursa napraviti planove za proizvodnju. Stimulisati i usmeravati ljude u određene oblasti za koje nema interesa u privatnoj inicijativi, a bez kojih je otežano funkcionisanje zajednice.
Dozvoliti konačno iseljenicima i gastarbajterima da se vrate i prave ovde ono što su hteli i videli da funkcioniše tamo gde su živeli, ako uopšte ima takvih. A ima i dalje iako su skoro svi koji su se vratili bili opljačkani na neki način. Ima još dovoljno zemlje za gradnju koja strpljivo čeka .
Vratiti dostojanstvo ljudskom biću na ovim prostorima. Nije samo jedan Novak Đoković. Pustiti ga da kaže šta ima i da svoje iskustvo prenese drugim mladim ljudima koji bi da budu uspešni kao on. Nije samo jedan Stefan Milenković . Ima ih najmanje milion, koji su izgubljeni u svemiru, pomračini, dimu i alkoholu klubova i na stranicama fejsbuka gde lažu sebe i druge da se dobro provode.
Zdravstvo – prelivati prihode od poreza iz privatnih zdravstvenih praksi u državne zdravstvene ustanove. Jer sve ionako plaćaju građani iz svog džepa, pa bar da se nešto vidi šta su platili sem kuća i vikendica i luksuza privanim doktorima … koji prodaju maglu ucenjenim ljudima .. mnogo lova u mutnom … po cenu života i zdravlja velikog broja ljudi u kombinaciji sa neoprostivim greškama doktora i osoblja . Uvesti kontrolu cena i kvaliteta usluga koji se obavljaju u zdravstvu.
U prilog piramidalnom oporezivanju. Ko više zarađuje veći porez da plati … jer reallno nikom ne treba sto puta više nego nekom drugom … do pet puta više za vrednije i ambicioznije bio bi plafon tolerancije , ali sve preko toga brutalno oporezovati.
Uvela bi plaćanje stanarine stanodavcima. Pošto imaju stanove koje ne koriste , plaćali bi uslugu podstanarima da koriste njihove neupotrebljene stanove i viškove stambenog prostora. Bez izuzetaka .
Vratila bi praksu “imaš stan vrati kuću”… na dobrovoljnoj bazi, stimulisanoj ovom praksom. Jer kuću ionako nećeš poneti na onaj svet , a mnogo bi se socijalnih pitanja rešilo ovim putem . 50 m2 po članu se nekad zvalo komforni dvosobni stan. Četvoročlanoj porodici je sasvim dovoljno 100 m2 eventualno 120. Penzioneru je dovoljan apartman i zajedničke prostorije gde bi kvalitetno mogao da provodi svoje dokono vreme. Pronaći razuman limit i ne dirati u pravo svojine. Svoijna na stanovima je stečena na različite načine, nasleđivanjem , dobijanjem u vreme socijalizma i više su srećne okolnosti imale uticaja na vlasničke odnose nego realnan rad i odvajanje od zarade da bi se došlo do svojine nad stambenim prostorom. Promeniti te okolnosti u svrhu rešavanja stambenog pitanja većine od raspoloživih kuća i stanova. Ne drastičnom otimačinom, nacionalizacijom, nego merama stambene politike. Dozvoliti građaninu 30 m2 do 18 godina ,tj dok živiš s roditeljima. od 18 do 60 godina , dozvoliti 50 m2 po građaninu i od 60 godina dozvoliti po 30 m2 koliko ti realno i treba. Brak bi doneo 100 , samcima dozvoliti komfornih 50 m2, deca po 30 dodatnih m2, da bi zgrade i zidovi imali realnu svrhu i funkciju za vreme koje su potrebni . Preko toga opteretiti porezima i obavezom plaćanja naknade za korišćenje licima bez imovine. Dozvoliti po 20 m2 po građaninu – vikend kuće van grada i mesta boravka, koji mogu biti predmet razmene odmora i biti u funkciji tokom cele godine. Sve to pratiti kroz efikasni kompjuterski sistem bez mnogo priče. Legalizovati gradnju . Vratiti zemljišni maksimum od 20 hektara i zabranu strancima da budu vlasnici zemlje.
Zaposlila bih na važnim istraživačkim projektima eskperte za izbegavanje zakona, mafijaške vođe i prevarante u cilju usaglašavanja zakona sa stvarnim stanjem u državi i oblasti na koju se odnose.
Legalizovala bi marihuanu i pokrenula proizvodnju – eto prilike za nova mlada poljopriveredna domaćinstva na selu…
Za dilere ostalim drogama platila bi im školovanje u inostranstvu .. pa možda bi nešto korisno i od njih bilo .. Smrtna kazna opterećuje kolektivnu sudbinu zemlje i dosta je bilo krvoprolića na ovim prostorima …
Napravila bih eksperimentalne zatvore na novim principima sagledavanja uzroka kriminalnog ponašanja i delikvenata i mera za njihovu rehabilitaciju. Iskoristila bih i preoblikovala potencijal za preživljavanje koji ti ljudi nose.
Napravila bih anketu na temu KAKO IZAĆI KONAČNO IZ KRIZE i poslala anketare da ispitaju mlade ljude koji se spremaju da odu na brodove ili isele iz zemlje. Osnovno pitanje i prosto pitanje bilo bi – DA LI BI OVDE RADILI KO CRNCI ZA ISTU PLATU KOJU VAM JE OBEĆANA NA KRUZERU ? Od dobijenih predloga napravila strategiju privrednog razvoja i dala šansu u narednih pet godina novim ljudima. Da se okrenemo stvaranju i proizvodnji umesto reciklaži i otimanja za stare propale firme iz prepotopskih Titovih vremena.
Povratak prirodnim materijalima lan, konoplja, vuna, finasirati PROJEKTE za proizvodnju ovih proizvoda.
Oživljavanje poljoprivrede i života na selu u malim vrednim zajednicama koje treba posebno finansijski pomagati i zaštititi . Izgradnja jeftinijih kuća u tradicionalnom stilu od prirodnih materijala .
Posebnu pažnju posvetila bih penzionerima i uslovima za drugačije organizovanje njihovog života koji u sadašnjim uslovima nema dostojanstvo, svrhu ni mrvice radosti …
Ukinula bih život pomoću trika u ovoj zemlji i uvela život na osnovu rada od šest sati dnevno pet dana u nedelji.
Itd .
Ako se nekome dopao moj predlog, prosledite dalje , možda i stigne do Ivice, ja se nisam šalila .
Predsednik Islanda je bivši panker koji se uozbiljio i dobro mu ide iako im uopšte nije dobro išlo.
Share, like, forward itd…
pa možda neko i napravi preokret ka životu kao u reklami za KOKA – KOLU .
PS: Projekat mi je nesistematizovan zbog pisanja na brzinu i smrznutih prstiju a i ometa me pomisao na neplaćene račune i ladnoću napolju koja me čeka kad me izbace iz stana ovih dana , baš pred Novu godinu.
source: http://proleterisvihzemaljacrknite.wordpress.com/2013/12/13/
Hajde da spojimo sudove i da poravnamo pritisak .
Hajde da ukinemo društveno-ekonomski sistem koji se zasniva na krvopiću jer je na izdisaju.
Hajde da ukinemo razliku između reklama i stvarnog života.
Prateći svetske i domaće trendove došla sam na ideju po ugledu na sistem ” Obamacare” i emisiju MENJAM ŽENU da zamenim premijera i da mu ponudim da se menjamo na nedelju dana sa životima, iako nismo istog pola , tim veći izazov.
Pozivam premijera da dođe i živi moj život nedelju dana a ja njegov.
Dozvoljeno poneti samo kofer stvari, kao za putovanje iako nije u pitanju provod.
Otvoriti konkurs za TV-kuću koja bi snimala kako se odvija projekat.
- Ja sam apsurdija@mail.com za kontakte , predloge i komentare - i za početak iz bezbednosnih razloga.
Inače imam ime i prezime, JMBG i ostale brojeve i isprave kao državljanka RS
Pozivam Ivicu Dačića da bude ja i dođe i živi u mom iznajmljenom stanu na jednom beogradskom brdu koji mesečno iznajmljujem za 200 eura i plaćam dodatne troškove do 150 eura preko zime kad je grejanje, i trošim dnevno prosečno 500 do 1000 dinara za hranu i kozmetiku.
Na crno se bavim SPOLJNOM TRGOVINOM. Nemam stalni posao koji bi pokrivao te troškove. Moj CV je skoro prazan jer sam veći deo radila na crno. Po obrazovanju sam pravnik i imam diplomu više škole Pravnog fakulteta u Nišu. Trenutno preživljavam prodajući čaj, koji sam letos brala na planini u rodnom kraju, na Vidikovačkoj pijaci, NAPOLJU PO ZIMI , koliko mogu da izdržim dok se ne srmznem do kostiju, plaćajući dnevno zakup tezge ( ako ima slobodne) 350 dinara, 144 dinara gradski prevoz da dođem do pijace i doručak 50 dinara.
Dok tako stojim na zaleđenom betonu čekajući da neko od penzionera vidi da prodajem čaj, razgledam okolo i čudim se kako to da ta pijaca koja ima 600 tezgi i spašava od gladi veći broj ljudi koji tamo rade i njihove porodice i dalje nema krov ni osnovne uslove za opstanak ljudskog bića na tom mestu, veći deo godine. Sve tezge su zakupljene na mesečnom nivou i iznajmljuju se na dnevnom nivou u podzakup ljudima koji stvarno rade na njima. Kad se naplaćeni iznosi grubo preračunaju na godišnjem nivou dobije se suma od proizvoljno milion i šesto hiljadaeura, 1600 000 eura. Pijaca postoji dvadesetak godina a toliko postoji i priča da se pijaca stavi pod krov, bar, ako ne i da se instalira grejanje ili klima i tako zaštite ljudi koji tamo ostavljaju zdravlje po zimi i vrućini – snabdevajući hranom taj deo grada. Ili bilo koji deo grada, jer je na svim pijacama stanje isto. Da bi bila saobrazna zakonskoj odredbi o trgovini poljoprivrednim proizvodima mora da se obavlja na otvorenom !!! Kao da je malo što se mukotrpna proizvodnja obavlja na otvorenom i što je profit najminimalniji i što posrednici i razni globeri uzimaju najveći deo kolača od prodaje voća i povrća . Dok tako stojim , od dugoga dana padne mi na pamet da se bavim aspektima makroekonomije i NEBO-I-ZEMLJA razlikama koje postoje kod ljudi koji tuda prolaze ili cupkaju u raznim ulogama. U tim uslovima je nastao moj prvi projekat “Pijace pod krov !”
Premijer bi mogao na mom “radnom mestu” ako ga obezbedi za taj dan da proda čajeva za hiljadu dinara dok se ne smrzne ili ne izgubi nadu da će išta prodati i da napravi plan šta će od tog novca da kupi za “kuću” . Postoji verovatnoća da bi imao veće prihode zbog popularnosti svog lika i dela u narodu, ali tim bolje. Treba da rasporedi i plati godišnju školarinu za ćerku studenta prosperitetnih nauka. Što je u proseku 100 eura mesečno ( 1000 za godinu ) , pomenutu stanarinu i troškove 300 eura i hranu skromnih 200 eura.
Čizme, jakne, nova garderoba, frizer, kozmetičar, aerobik, izlasci, zimovanja i letovanja , vožnja kola , su samo lepe uspomene i skinute su odavno sa liste mesečnih troškova . Kada se setimo tih pojmova, pogledamo reklame ili slike na fesj buku , ako je neko to još uvek u stanju da priušti sebi ovih dana u ovoj zemlji i prođe nas želja i volja i osetimo duboku zahvalnost što smo žive i zdrave i što nismo na ulici . Koliko će to zdravlje još da nas služi to niko ne zna, jer nam knjižice nisu overene. Mi tako guramo dan za danom, ja i moja mlađa ćerka i ne znamo dokle ćemo izdržati jer smo već ušle u minus, tj u dug.
Starija ćerka je u jednom zimskom turističkom centru gde ima ugovor na četiri meseca, i gde su joj tražili da potpiše izjavu da će sigurno ostati tamo da radi do kraja sezone , da neće otići pre vremena . Za platu od 110 dinara po satu. Treba da bude srećna, presrećna i zadovoljna što ima gde da radi, ( jer uvek ima ko hoće da radi i ko ima vezu da nađe gde će da radi ) i da ne razmišlja o perspektivi i planovima iako ima priliku da vidi kako treba da se živi – posmatrajući goste hotela u kome ona nikad neće imati prilike da odsedne kao gost.
Kad se premijer sa mog radnog mesta bude vratio kući , sačekaće ga panika oko neplaćenih računa za boravak u tuđem stanu sa prastarim nameštajem i odatle treba da se prikači na slobodnu wirelles komšijsku mrežu i pokuša da nađe posao u gradu u kome nikoga ne poznaje i gde svi traže da se obeća duša kompaniji u kojoj se radi i po 12 sati za nadnicu od 110 dinara po satu bez grejanja i bez ikakvog potpisanog papira, na crno , jer – kapije su “tamo” – a to nije socijalna ustanova i ko ne može da izdrži može slobodno da izađe kroz njih, jer ima ko hoće da radi . Da nađe posao od koga će moći da živi mesec dana plati redovne i vanredne troškove i bude u stanju da se smeje sa svojom decom, odvede ih na ručak u kafanu i na neku izložbu u galeriju u gradu i tako neke epske zanimacije koje inače postoje u reklamama …
Ne treba da padne u depresiju kad ga ne nađe i ne treba da razmišlja da se iseli u neku drugu državu jer ga tamo ne bi ni primili i eventalno bi mogao da bude konobar, ili baštovan ,ako ima puno sreće i da se utopi u kliše gastarbajterskih priča i iseljenika , odliv mozgova i ostalih sindroma od kojih pate nesrećnici rođeni u ovoj zemlji posle drugog velikog rata.
A ja bih za to vreme od nedelju dana osnovala Ministarstvo i prateću službu ZA VEZU SA STVARNOŠĆU, dok mi ne stignu izveštaji o zaista bitnim stvarima u zemlji, zaposlila nezaposlene, skinula apstraktne i fantomske korisnike budžeta sa grbače malih preduzetnika, rešila kredite fonda za razvoj koji ne mogu da se naplate, jer su deljeni nestručnim ljudima bez ikakvog konsaltinga, a koje su iskoristili da plate svoje dugove. Ukinula zelenaške kamate i smanjila broj banaka i menjačnica u ovoj zemlji, ukinula monopole u javnim sektorima , smanjila broj mobilnih telefona i prihode mobilnih operatera jer nisu oni jedini koji treba da jedu leba u ovoj zemlji. Napravila piramidalni poreski sistem koji se ne bi zasnivao na “štednji” zatezanju tuđih kaiševa i otimačini nego na optimizaciji i pravilnom rasporedu poreskih obaveza prema finansijskoj snazi obveznika. Smanjila bi namete i takse koje građanin ove zemlje plaća na svakom koraku nepotrebno stalno nešto overava i dokazuje . Uvela bi centralizovani kompjuter za podatke iz matičnih knjiga za celu zemlju i za knjige o državljanstvu i katastar. Za zdravstvene kartone i druge vrste dosijea kao što su diplome i izdata uverenja koji su realno povezani . Ukinula bi građevinsku mafiju i ostale mafije koje posluju na ovoj teritoriji .
Ukinula bi nezaposlenost tako što bi uvela šestočasovno radno vreme , pet dana u nedelji. Od toga bi se četiri sata radilo za mesečne troškove koje ljudsko biće ima , dva sata bi se radilo za penziju , a ostatak po volji za dodatne potrebe preko osnovnih, koje bi se ticale zaboravljene kulture i fizičke aktivnosti građana, prevencije bolesti , podizanje standarda i obrazovanja građana, boljeg povezivanja cele teritorije države , ujednačenje privrednog razvoja i vađenje iz kome posle dvadeset godina anesteziranja ljudi na ovim prostorima. Socijalne razlike bi postojale u razmeri 1:2 , 1:3, 1:4 , do 1:5 . Preko tog odnosa socijalne razlike ne bi postojale. Bez ugrožavanja svojinskih prava, bez krvave otimačine kakvu su napravili partizani i bez otimačine po političkoj liniji kakvu gledamo od devedestih godina prošlog veka.
Dear leader , zar ne vidite da je svima omča oko vrata ???
Naravno da ne vidite iz svog zagrejanog kabineta, sa bankovnim računom koji vas drži u sigurnosti u periodu koji nadmašuje prosečni ljudski vek . Odatle ne možete da rešavate životna pitanja građana čiji ste premijer, pa sve i da imate najbolje namere jer vam nije hladno, niste gladni, i niste uplašeni za svoj život, niste se razboleli od te brige i otrovali jeftinom hranom koja je dostupna običnim građanima.
Na vašem mestu :
Povećala bih natalitet pružanjem povlastica majkama. Mogućnost da dve majke drže jedno radno mesto, ili tri čak … dok im deca ne pođu u školu , jer je to najveća i najvrednija investicija za celo društvo Rađanje i podizanje novih ljudi u zdravom okruženju. Za socijalizaciju u obdaništima bilo bi dovoljno 4 sata dnevno ili manje, ako majka drži trećinu radnog vremena.
Rekonstruisala bih poreski sistem i vratila dostojanstvo malom preduzetniku koji je nosilac privrednog opstanka i razvoja , vratila bih mu suverenitet nad njegovim parama i imovinom i uvela nove obaveze koje bi ga učvrstile u statusu hranioca porodice i države kao zajednice svih ljudi . Promenila bih odnos poreski obveznik – finansijski inspektor i propisala obavezu za inspektore da se klanjaju poreskom obvezniku od koga zavise umesto postojećeg tretmana kao neuhvaćenog prestupnika , a pritom inspektori rade to što svi znamo da rade… Dozvolila bih i njima da zadrže dostojanstvo i prestroje se u hodu.
Ukinula bi porez od 1/5 i uvela desetak za preduzetnike do određenog limita godišnjih prihoda koji ostvaruje najveći broj uspešnih preduzetnika i niko ne bi izbegavao da plati porez. A kad se posluje kako se već posluje pod pritiskom drakonskih kazni i inspektora koji idu u žetvu i kažnjavaju proizvoljno za kartončić sa cenom koji nije na svom mestu, za nedostatak nekog obaveštenja o radnom vremenu ili posude za kišobran .. u uslovima kad se preduztnici tretiraju kao prestupnici koji još nisu uhvaćeni koji treba da budu srećni ako ih inspektor nešto malo rebne , s tim što je “malo” fleksibilan pojam zavisno iz kog se ugla gleda… a jedva sastavljaju kraj s krajem i imaju fobije od fiskalnih kasa i inspekcija i poreske uprave … sve je to idelano za lov u mutnom gde veliki rade šta hoće zbog političkih veza, a mali nose sav teret poslovanja, proizvodnje i usluga …
Ukinula bi megalomanske predstave kao što su sajmovi zapošljavanja i ostale šarene laže koje nemaju uticaja na stvarnu sliku ili se drastično razlikuju od nje. Mladi nasmejani čovek koji traži posao sa bilborda i njegov stvarni dvojnik nemaju nikakve dodirne tačke , kao ni svetski trendovi i uslovi za zapošljavanje koji se ovde forsiraju.
Uvela bi limit u ostvarenim prihodima za preduzetnika da bi ostvario pravo da zapošljava radnika i minimalnu platu koja bi pokrivala osnovne i neke vanredne troškove da bi ljudi konačno mogli da odahnu.
Ne može, fizički se pokazalo, država da preko propisa svali odgovornost i rizik za poslovanje na apstraktno “TRŽIŠTE” a realno na male proizvođače i preduzetnike , nema više odakle … oni ne mogu da posluju jer nema gotovog novca kod ljudi , a obaveze su im prevelike .
Ekonomija je dehidrirana … nema novca , nema krvi .. nema cirkulacije.Nema proizvodnje i kad je ima umešaju se posrednici koji odnesu najveći deo kolača. Ljudi ne mogu da dohvate onog ko je zaista odgovoran za ovakvo stanje stvari i drže jedan drugog za gušu. Samo kod nas poljoprivrednik kome je rodila šljiva i malina – propadne ili je prospe u jarak u znak protesta.
Državni intervencionizam je omražen u svetu i ekonomskoj literaturi … ali kod nas je uzelo danak mnogo stvari … mnogo apstraktnih stvari .. kriza se opravdava nekim apastraktnim dugom države , a građane niko nije pitao da se to uzme niti obavestio gde su te pare upotrebljene, samo je objavljeno da smo dužni …
Nisu samo političke afere i rasprodaja socijalističke imovine na nameštenim tenderima osiromašili zemlju.
Građani su godinama nosili pare na Grčko primorje i izgradili ga.Odvajalo se za crnogorsko primorje kad je bio zemljotres, a i turisti su ostavili prilično novca tamo.Sada se pare nose Turcima i Arapima u Egipat i Tunis … Građani su predano nosili pare u Bugarsku i Mađarsku idući u šopinge za hranu i šverc garderobe.Sad se ide u Brčko po robu i u Istambul nam bratski .
Štednja !!! Mere štednje je neko iz vlade usmerio na velike plate…
i time je obezbeđen prosperitet u zemlji nemam reči.
A pare se rasipaju na bespotrebne i besmislene i totalno ponižavajuće REKLAME KOJE NAS BOMBARDUJU SA SVIH STRANA .
Oporezovati reklamiranje i ograničiiti .
RASKORAK IZMEĐU ŽIVOTA KOJI JE PRIKAZAN NA REKLAMAMA
I REALNOG ŽIVOTA JE PORAŽAVAJUĆI I PONIŽAVAJUĆI .
O grubom vređanju inteligencije i dostojanstva i privatnosti gledalaca .niko ne izveštava.. O uticaju reklamnog bloka koji se besomučno ponavlja , na mentalno zdravlje nema nikakvog istraživanja. Posebno je iritantno kada se u vreme izbora odjednom pojave neke pare, i gradovi se oblepe izbornim plakatima. Cela parada je čisto rasipanje para , bacanje … seća li se iko šta to znači ? Ne postoji nikakvo ograničenje za isticanje već otrcanih propagandnih slogana , prostora i objekata odakle se vrši grubo i besomučno atakovanje na glasača , koji je vremenom naučio da ne obraća pažnju na takve stvari . Raskorak između nasmejanih lica političara sa plakata i lica koja ispod njih prolaze je sramota za civilizaciju. Zato se valjda i postavljaju visoko, da ne bi klinci mogli da ih pocepaju i isprskaju farbom. Njihova stvarna vrednost pokaže se obično posle nekog vremena kad ih natopi kiša, kad ih pocepaju ili se odlepe i izblede na suncu i kad prođu izbori .
Trgovinu preko interneta uvesti u sistem i omogućiti trgovinu sa ostatkom sveta. Oporezovati taj vid kupovine a sredstva iskoristiti za finansiranje proizvodnje sličnih proizvoda kod nas, s tim da se prati statistika nabavke dobara koja ulaze u zemlju tim putem.
Školovanje – ukinuti iracionalne razlike besplatnog studiranja i samofinansiranja …jer se radi o našoj deci , a jedni su siročići a drugi povlašćeni . Na kraju će svi biti bez posla iako završe neki od fakulteta koji postojie i štancuju stručnjake da bi profesori imali radna mesta a ne prema potrbama države za određenim profilima.
Napraviti kvalitetna i korisna istraživanja u svim oblastima koje se tiču života građana u ovoj zemlji. Uskladiti zakonska rešenja i dograđivati ih prema praksi. Olakšati i ubrzati proces donošenja zakona. Smanjiti broj važećih zakona, izvrštiti sistematizaciju i bolju pokrivenost efikasnim zakonskim rešenjima od dosadašnih , prema oblastima.
Sve to u vreme kompjuterskih programa može da izvede običan programer, a timovi pravnika i ekonomista su nemoćni već decenijama da izvade zemlju iz krize kao da živimo na kamenu bez vode…
Zemlja ima potencijala za oživljavanje sela, za raseljavanje gradova i povratak na selo u manje zajednice koje bi funkcionisale u uslovima povezanosti i gde bi ljudi bili u mogućnosti da unaprede svoje živote , standarde i međuljudske odnose u duhu sabornosti , umesto da beže iz sela i žive u gradovima živote koji nemaju smisla .
Ukinula bih otimačine u obliku plaćanja mesta za parkiranje i službu paukova jer je sve to čista paranoja i otvorena pljačka koja nema nikakvog realnog osnova, jer se putevima novca u toj “privrednoj grani” nikako ne može ući u trag.
Liberalizovala bih trgovinu i podsticala manufakturnu proizvodnju u kućnim uslovima i organizovala posebna mesta za prodaju domaćih proizvoda u gradovima .
Veliku industriju ostavila bih državi da se zanima a ljudima izbor da li će da trče na na posao u Zastavu ili Satrid ili neku rafineriju i budu roboti koj idu na posao , gledaju televiziju i tamo žive svoje živote i spavaju i plaćaju račune.
Ne bi se učlanjivala i upinjala da me prime u Evropsku uniju jer istorijski gledano oduvek su nas ganjali i ne treba nam gazda tuđin ni za šta , pod milim Bogom. Iskoristila bih poslednji arheološki nalaz u Beogradu i poslala ga u sedište Evropske unije povodom neke svečanosti – bombu bih uvezala mašnom i na roze kartici bi napisala
- Pozdrav od terorista – .
Treba nam prostor da izvozimo naše poljoprivredne proizvode u uslovima zagađene hrane u svetu . Ukinula bih sprdanje sa šeicima i od njih napravila saradnike kakvi hoće da budu. Okrenuti se zemljama sa kojim ima šta da se razmenjuje umesto da budemo rasadnik za već školovane mlade ljude kojima nemilice dozvoljavamo da se iseljavaju iz svoje zemlje.
Carinama zaštititi naše proizvode ali pomoći proizvodnju i uvoz poluproizvoda. Zaštititi domaće potrošače .
Isterati Kineze iz zemlje ili im otežati poslovanje dodatnim oporezivanjem .
Zabraniti DEKRETOM uvoz i prodaju starih krpetina i dronjaka zvanih SECOND HEND .
Uvesti porez crkvama na trgovinu i usluge koje vrše. Porez na imovinu koju drže .
Propisati zakonsku obavezu za građane Srbije da pročitaju jednu knjigu mesečno . Da nauče svoju istoriju , da se pomire sa komšijama, da prestanu da zavide , da se okrenu zajedništvu i istinskim vrednostima pravoslavlja , a ne samo slavljenju slava i pradiranju… Da se sistematizuje i objavi prava istorija Srba i srpstva i korena Srpske civilizacije jer već ima dovoljno materijala za to . Da se dozvole alternativni školski programi i vrati praksa učenja uz rad za neke struke. Da se razvija zanatstvo i mali proizvodni pogoni . Da se postiče menjanje profesije i radnih mesta shodno novim mogućnostima i interesovanjima ljudi i novim tehnologijama.
Da se smanji proizvodnja magle , zapošljavanje na engleskom i proizvodnja afera koja je podelila državu na stotinak porodica koje mogu da žive i ostale koji treba da crknu.
Informisati pripadnike tih porodica da je sva ušteđevina građana opljačkana ili devalvirana, da su slamarice istresene i da je skoro svo zlato otkupljeno u novom uličnom biznisu koji podržava život od danas do sutra , što se inače ne koristi kao slogan u vreme izbora koji su nas uglavnom dovde i doveli a njih do tamo …
Sa lica građana nestalo je osmeha , još samo poneki inadžija se sarkastično ruga postojećem stanju u zemlji osorno upoređujući British museum sa našim Narodnim muzejom rugajući se fronclama srpske kulture … Ukinula bih sarkazam i podsmevanje dok se ne steknu bezbedni uslovi za iste zanimacije u lagodnim vremenima iako su nas održali na životu do sad, dosta je bilo … pljvanja po internetu u smešnoj zabludi da od tih zaludnih komentara ima neke vajde i da ima nekog uticaja na ono što se komentariše . Uvela bih zakonske najniže cene od pet hiljada dinara za primerak za senzacionalističke časopise koji ne podržavaju ništa korisno sem afera, skandala i crne hronike. Pa nek poklanjaju familiji da čita i smanje uludo trošenje papira ( ekologija, šume, zaštita životne sredine na mnogim nivoima … pa sve i jeste povezano … samo nema ko da vidi )
Organizovala bih sastanak za okruglim stolom gospodina u nemilosti, Miškovića i još desetak najbogatijih građana i dovela bih desetak radnika koji su proveli po nekoliko godina radeći a da nisu primali platu da razmene iskustva.
Da sednu jedni preko puta drugih i postave pitanja i predstave svoja iskustva i životne puteve. Da utvrdimo na koji način i kojom inteligencijom i sposobnošu su zgrnute tolike pare na jedno mesto i ZAŠTO ? Kolika je to crna rupa u tim ljudima koja je usisala sve do čega su mogli da se dograbe u ovoj zemlji ne razmišljajući da seku granu na kojoj sede. Pitala bi ih da objasne kako upotrebljavaju toliko novca za svoj jedan dan, koliko košta njihov jedan dan, koliko čega potroše i šta plate za to vreme , a onda bi dala reč grupi nesrećnika da iznesu svoje dnevne istorije.
Dovela bi ih da se pogledju oči u oči i razmisle još jednom da li sve to ima smisla i ako ga ima da objasne gde je?
Da li baš nikako ne može drugačije ? Kako bi to drugačije izgledalo kad bi se iskombinovala njihova iskustva.
Pozvala bi ljude koji su izneli pare odavde da se vrate . Amnestirala bi sva njihova nedela i malverzacije i dozvolila bi im da žive bez straha , ako pomognu da se napravi novi humaniji sistem u kome bi bilo mesta za sve i uslova za sve, u razumnim razlikama. Dafine i Jezde i ostale sledbenike.
Nije moguće da su baš svi zaboravili osnove principe čovečnosti i života u zajednici.
Govori se o strateškim projektima.
Strateški projekat je : spasiti ljude od sporog i mučnog umiranja.
Osmisliti život dvadesetogodišnjacima, zrelim ljudima , deci i starima, ali ne reklamama nego stvaranjem realnih izbora za zanimanja kojima će da se bave i kakav bi život mogao da im bude ako se odluče za opciju DA OSTANU OVDE. Otvoriti međunarodne konkurse za projekte na temu izlaska iz krize i plasirati ih Japancima, Islanđanima koji imaju šta da kažu i prenesu svoja iskustva. Ne treba da se izmisli vremeplov . Moguće je napraviti platformu kao za domaćinstvo. Počistiti kuću i dvorište, izbaciti staro i napraviti plan šta će novo da se pravi samo na detaljnijem i komplikovanijem nivou.
Popisati izvore prirodnih resursa napraviti planove za proizvodnju. Stimulisati i usmeravati ljude u određene oblasti za koje nema interesa u privatnoj inicijativi, a bez kojih je otežano funkcionisanje zajednice.
Dozvoliti konačno iseljenicima i gastarbajterima da se vrate i prave ovde ono što su hteli i videli da funkcioniše tamo gde su živeli, ako uopšte ima takvih. A ima i dalje iako su skoro svi koji su se vratili bili opljačkani na neki način. Ima još dovoljno zemlje za gradnju koja strpljivo čeka .
Vratiti dostojanstvo ljudskom biću na ovim prostorima. Nije samo jedan Novak Đoković. Pustiti ga da kaže šta ima i da svoje iskustvo prenese drugim mladim ljudima koji bi da budu uspešni kao on. Nije samo jedan Stefan Milenković . Ima ih najmanje milion, koji su izgubljeni u svemiru, pomračini, dimu i alkoholu klubova i na stranicama fejsbuka gde lažu sebe i druge da se dobro provode.
Zdravstvo – prelivati prihode od poreza iz privatnih zdravstvenih praksi u državne zdravstvene ustanove. Jer sve ionako plaćaju građani iz svog džepa, pa bar da se nešto vidi šta su platili sem kuća i vikendica i luksuza privanim doktorima … koji prodaju maglu ucenjenim ljudima .. mnogo lova u mutnom … po cenu života i zdravlja velikog broja ljudi u kombinaciji sa neoprostivim greškama doktora i osoblja . Uvesti kontrolu cena i kvaliteta usluga koji se obavljaju u zdravstvu.
U prilog piramidalnom oporezivanju. Ko više zarađuje veći porez da plati … jer reallno nikom ne treba sto puta više nego nekom drugom … do pet puta više za vrednije i ambicioznije bio bi plafon tolerancije , ali sve preko toga brutalno oporezovati.
Uvela bi plaćanje stanarine stanodavcima. Pošto imaju stanove koje ne koriste , plaćali bi uslugu podstanarima da koriste njihove neupotrebljene stanove i viškove stambenog prostora. Bez izuzetaka .
Vratila bi praksu “imaš stan vrati kuću”… na dobrovoljnoj bazi, stimulisanoj ovom praksom. Jer kuću ionako nećeš poneti na onaj svet , a mnogo bi se socijalnih pitanja rešilo ovim putem . 50 m2 po članu se nekad zvalo komforni dvosobni stan. Četvoročlanoj porodici je sasvim dovoljno 100 m2 eventualno 120. Penzioneru je dovoljan apartman i zajedničke prostorije gde bi kvalitetno mogao da provodi svoje dokono vreme. Pronaći razuman limit i ne dirati u pravo svojine. Svoijna na stanovima je stečena na različite načine, nasleđivanjem , dobijanjem u vreme socijalizma i više su srećne okolnosti imale uticaja na vlasničke odnose nego realnan rad i odvajanje od zarade da bi se došlo do svojine nad stambenim prostorom. Promeniti te okolnosti u svrhu rešavanja stambenog pitanja većine od raspoloživih kuća i stanova. Ne drastičnom otimačinom, nacionalizacijom, nego merama stambene politike. Dozvoliti građaninu 30 m2 do 18 godina ,tj dok živiš s roditeljima. od 18 do 60 godina , dozvoliti 50 m2 po građaninu i od 60 godina dozvoliti po 30 m2 koliko ti realno i treba. Brak bi doneo 100 , samcima dozvoliti komfornih 50 m2, deca po 30 dodatnih m2, da bi zgrade i zidovi imali realnu svrhu i funkciju za vreme koje su potrebni . Preko toga opteretiti porezima i obavezom plaćanja naknade za korišćenje licima bez imovine. Dozvoliti po 20 m2 po građaninu – vikend kuće van grada i mesta boravka, koji mogu biti predmet razmene odmora i biti u funkciji tokom cele godine. Sve to pratiti kroz efikasni kompjuterski sistem bez mnogo priče. Legalizovati gradnju . Vratiti zemljišni maksimum od 20 hektara i zabranu strancima da budu vlasnici zemlje.
Zaposlila bih na važnim istraživačkim projektima eskperte za izbegavanje zakona, mafijaške vođe i prevarante u cilju usaglašavanja zakona sa stvarnim stanjem u državi i oblasti na koju se odnose.
Legalizovala bi marihuanu i pokrenula proizvodnju – eto prilike za nova mlada poljopriveredna domaćinstva na selu…
Za dilere ostalim drogama platila bi im školovanje u inostranstvu .. pa možda bi nešto korisno i od njih bilo .. Smrtna kazna opterećuje kolektivnu sudbinu zemlje i dosta je bilo krvoprolića na ovim prostorima …
Napravila bih eksperimentalne zatvore na novim principima sagledavanja uzroka kriminalnog ponašanja i delikvenata i mera za njihovu rehabilitaciju. Iskoristila bih i preoblikovala potencijal za preživljavanje koji ti ljudi nose.
Napravila bih anketu na temu KAKO IZAĆI KONAČNO IZ KRIZE i poslala anketare da ispitaju mlade ljude koji se spremaju da odu na brodove ili isele iz zemlje. Osnovno pitanje i prosto pitanje bilo bi – DA LI BI OVDE RADILI KO CRNCI ZA ISTU PLATU KOJU VAM JE OBEĆANA NA KRUZERU ? Od dobijenih predloga napravila strategiju privrednog razvoja i dala šansu u narednih pet godina novim ljudima. Da se okrenemo stvaranju i proizvodnji umesto reciklaži i otimanja za stare propale firme iz prepotopskih Titovih vremena.
Povratak prirodnim materijalima lan, konoplja, vuna, finasirati PROJEKTE za proizvodnju ovih proizvoda.
Oživljavanje poljoprivrede i života na selu u malim vrednim zajednicama koje treba posebno finansijski pomagati i zaštititi . Izgradnja jeftinijih kuća u tradicionalnom stilu od prirodnih materijala .
Posebnu pažnju posvetila bih penzionerima i uslovima za drugačije organizovanje njihovog života koji u sadašnjim uslovima nema dostojanstvo, svrhu ni mrvice radosti …
Ukinula bih život pomoću trika u ovoj zemlji i uvela život na osnovu rada od šest sati dnevno pet dana u nedelji.
Itd .
Ako se nekome dopao moj predlog, prosledite dalje , možda i stigne do Ivice, ja se nisam šalila .
Predsednik Islanda je bivši panker koji se uozbiljio i dobro mu ide iako im uopšte nije dobro išlo.
Share, like, forward itd…
pa možda neko i napravi preokret ka životu kao u reklami za KOKA – KOLU .PS: Projekat mi je nesistematizovan zbog pisanja na brzinu i smrznutih prstiju a i ometa me pomisao na neplaćene račune i ladnoću napolju koja me čeka kad me izbace iz stana ovih dana , baš pred Novu godinu.
source: http://proleterisvihzemaljacrknite.wordpress.com/2013/12/13/
Нема коментара:
Постави коментар