За све од 7 до 107 српско политичко лудило
Опустите се и заборавите на свакодневне проблеме. Удобно се сместите и појачајте звук на телевизорима. Припремите се за досад невиђену количину сулудости. За превазилажење свих правила здравог разума и постављање нових стандарда. На помолу су нови избори. Забава је већ почела.
За потпуно уживање, потребно је да занемаримо једну чињеницу. Треба да заборавимо да смо занимацију сами платили. Јесте да су за скупљање две милијарде динара опет морали да подигну порезе. И јесте, било је корисније да су те паре отишле гладнима, трудницама или студентима. Ипак, једна ствар је сигурна. Ако је судити по почетку изборне кампање, паре нису бачене.
Политичари су више него икад спремни да оправдају очекивања. Ако ја неко помислио да ће му забрана „Менталног разгибавања“ јутра учинити досаднијим, грдно се преварио. Дневну дозу хумора и разоноде од сада можете наћи у рубрици предизборна кампања. Или на вестима. Или на трафикама. Чак и на радију, на вестима за добро јутро. У ствари, где год се окренули, наићи ћете на забавне садржаје. Сваким даном их је све више.
Прво су нас обрадовале најаве нових криминалних истрага. Највећа политичка партија, изигравајући полицајца, захтева хапшења. И то никог другог до министра кога је сама увела у сопствену владу. Но, не будите на крај срца. Може се разумети како их је „лукави политичар Радуловић“ преварио. Ко би још помислио да би човек, који је реноме стекао „спроводећи стечајне поступке и уништавајући фирме и фабрике по Србији“ могао да буде лош министар привреде? Или још гори реформатор? Стога, у интересу народа, ова грешка је убрзо исправљена. Поново је засвирао симфонијски оркестар политичко-медијске пропаганде и припремио нас за даље „ментално разгибавање“.
Можемо да се забавимо и оставком оклеветаног министра. Додуше, у њој нисмо сазнали нешто посебно ново. Али, сада имамо инсајдерску потврду о томе како влада (не)ради. Не само да влада не влада, веч њом влада нешто друго. Страх. Нашалио би се неко па питао, какви су тек онда држава и народ? Потпуно блесави. Посебни. Залуђени. Сувише уплашени да кажу нешто више од тога.
Шта нам је све министар објаснио у оставци? Замислите државу која планира економску политику на бази „усмених информација“. Замислите медијску сцену на којој се хармонично, хорски, у круг, изводи само једна мелодија. Прогресивна мелодија. А замислите затим председника социјалистиче странке који не стиже да се бави питањима радника. Делује конфузно? Замислите сад опозицију чија је једина брига да ли да почасном председнику пружи почасну прилику да је води, на очигледно, почасним изборима.
Није у Србији све толико трагично. У свеобухватном (медијском) мраку наилазимо на трачак светлости. На громогласни глас разума. На правог правцатог вођу (ППВ). Није лако бити потпредседник владе. И председник странке. И борац против криминала и корупције. И сакупљач инвестиција. И преговарач о Косову. А ту задужењима није крај. Ко би поред свих поменутих задужења стизао да буде заштитник прекобројних радника и бирократије? А преко тога још да поставља директоре државних агенција и израђује пакете економских мера? А недуго затим, и да спасава децу из завејаних сметова? Нико! То је једино у Србији могуће. Треба ли вам онда бољи доказ о напредности Србије?
Чини вам се да сте довољно чули? Кренули сте да се одморите од политике? Застаните на тренутак. Медијска филхармонија је засвирала свој најновији хит. Пред нама је највећи изазов здравом разуму. Прави правцати вођа је у маниру врсног борца против криминала и корупције, наложио истрагу против самог себе! Ова песма je извођена више десетина пута током дана. Репризирали су је на свим медијима. Драматични рефрен и даље одзвања у наивним ушима: „Очекујем да будем позван и да у најкраћем року одговорам за све што ми се ставља на терет.“
Пар дана потпуних лудости. Безумног хаоса. А програм је тек на почетку. Да су побројана дешавања којим случајем објављена у Политикином забавнику, вероватно би се нашла у рубрици „веровали или не“. А понека, сигурно, и у оквиру „Чудесног света Герија Ларсона“. Међутим, једно је сигурно. Свет у коме живимо није ни мало чудесан. Штавише, што дан избора буде ближи, све ће мање бити свет, а све више полу-свет. И зато се добро припремите. Разгибајте свој разум за потпуно сулуде садржаје. За урнебесну кампању. Јер ко њу преживи, ни (пост-изборни) пакао му неће тешко пасти.
Никола Стојановић је рођен 13. септембра 1992. године у Београду. Као ученик гимназије победио је на Републичком такмичењу из историје. Тренутно је студент треће године Факултета политичких наука, на смеру међународних односа. На националном такмичењу из међународног хуманитарног права је освојио прво место. Сфере истересовања су му политичка економија, политичка филозофија и међународно хуманитарно право.
source: http://akademskikrug.rs/za-sve-od-7-107-srpsko-politicko-ludilo/
Спрема нам се досада невиђена количина политичког хаоса. На помолу су нови избори. Програм је већ почео.
Опустите се и заборавите на свакодневне проблеме. Удобно се сместите и појачајте звук на телевизорима. Припремите се за досад невиђену количину сулудости. За превазилажење свих правила здравог разума и постављање нових стандарда. На помолу су нови избори. Забава је већ почела.
За потпуно уживање, потребно је да занемаримо једну чињеницу. Треба да заборавимо да смо занимацију сами платили. Јесте да су за скупљање две милијарде динара опет морали да подигну порезе. И јесте, било је корисније да су те паре отишле гладнима, трудницама или студентима. Ипак, једна ствар је сигурна. Ако је судити по почетку изборне кампање, паре нису бачене.
Политичари су више него икад спремни да оправдају очекивања. Ако ја неко помислио да ће му забрана „Менталног разгибавања“ јутра учинити досаднијим, грдно се преварио. Дневну дозу хумора и разоноде од сада можете наћи у рубрици предизборна кампања. Или на вестима. Или на трафикама. Чак и на радију, на вестима за добро јутро. У ствари, где год се окренули, наићи ћете на забавне садржаје. Сваким даном их је све више.
Прво су нас обрадовале најаве нових криминалних истрага. Највећа политичка партија, изигравајући полицајца, захтева хапшења. И то никог другог до министра кога је сама увела у сопствену владу. Но, не будите на крај срца. Може се разумети како их је „лукави политичар Радуловић“ преварио. Ко би још помислио да би човек, који је реноме стекао „спроводећи стечајне поступке и уништавајући фирме и фабрике по Србији“ могао да буде лош министар привреде? Или још гори реформатор? Стога, у интересу народа, ова грешка је убрзо исправљена. Поново је засвирао симфонијски оркестар политичко-медијске пропаганде и припремио нас за даље „ментално разгибавање“.
Можемо да се забавимо и оставком оклеветаног министра. Додуше, у њој нисмо сазнали нешто посебно ново. Али, сада имамо инсајдерску потврду о томе како влада (не)ради. Не само да влада не влада, веч њом влада нешто друго. Страх. Нашалио би се неко па питао, какви су тек онда држава и народ? Потпуно блесави. Посебни. Залуђени. Сувише уплашени да кажу нешто више од тога.
Шта нам је све министар објаснио у оставци? Замислите државу која планира економску политику на бази „усмених информација“. Замислите медијску сцену на којој се хармонично, хорски, у круг, изводи само једна мелодија. Прогресивна мелодија. А замислите затим председника социјалистиче странке који не стиже да се бави питањима радника. Делује конфузно? Замислите сад опозицију чија је једина брига да ли да почасном председнику пружи почасну прилику да је води, на очигледно, почасним изборима.
У међувремену је оставка уклоњена са сајта Министарства привреде
Није у Србији све толико трагично. У свеобухватном (медијском) мраку наилазимо на трачак светлости. На громогласни глас разума. На правог правцатог вођу (ППВ). Није лако бити потпредседник владе. И председник странке. И борац против криминала и корупције. И сакупљач инвестиција. И преговарач о Косову. А ту задужењима није крај. Ко би поред свих поменутих задужења стизао да буде заштитник прекобројних радника и бирократије? А преко тога још да поставља директоре државних агенција и израђује пакете економских мера? А недуго затим, и да спасава децу из завејаних сметова? Нико! То је једино у Србији могуће. Треба ли вам онда бољи доказ о напредности Србије?
Слика од 1000 речи (гласова)
Чини вам се да сте довољно чули? Кренули сте да се одморите од политике? Застаните на тренутак. Медијска филхармонија је засвирала свој најновији хит. Пред нама је највећи изазов здравом разуму. Прави правцати вођа је у маниру врсног борца против криминала и корупције, наложио истрагу против самог себе! Ова песма je извођена више десетина пута током дана. Репризирали су је на свим медијима. Драматични рефрен и даље одзвања у наивним ушима: „Очекујем да будем позван и да у најкраћем року одговорам за све што ми се ставља на терет.“
Пар дана потпуних лудости. Безумног хаоса. А програм је тек на почетку. Да су побројана дешавања којим случајем објављена у Политикином забавнику, вероватно би се нашла у рубрици „веровали или не“. А понека, сигурно, и у оквиру „Чудесног света Герија Ларсона“. Међутим, једно је сигурно. Свет у коме живимо није ни мало чудесан. Штавише, што дан избора буде ближи, све ће мање бити свет, а све више полу-свет. И зато се добро припремите. Разгибајте свој разум за потпуно сулуде садржаје. За урнебесну кампању. Јер ко њу преживи, ни (пост-изборни) пакао му неће тешко пасти.
Никола Стојановић
Никола Стојановић је рођен 13. септембра 1992. године у Београду. Као ученик гимназије победио је на Републичком такмичењу из историје. Тренутно је студент треће године Факултета политичких наука, на смеру међународних односа. На националном такмичењу из међународног хуманитарног права је освојио прво место. Сфере истересовања су му политичка економија, политичка филозофија и међународно хуманитарно право.source: http://akademskikrug.rs/za-sve-od-7-107-srpsko-politicko-ludilo/
Нема коментара:
Постави коментар